Hallo Blog - Teme naše svakodnevnice

 SPRECIMO NASILJE!!!

 

 

ALARMANTNO!!!

 

Nasilje u školama, bilo fizičko, psihičko ili emocionalno, preti da postane svakodnevna pojava sa kojom se suočavaju učenici, profesori i roditelji. O tome uostalom svedoči i nedavni incident u osnovnoj školi Jajinci kada su se dve vršnjakinje potukle ispred škole. Forum beogradskih osnovnih škola pokrenuo je inicijativu za rešavanje ovog sve češćeg problema koji je u velikoj meri zapostavljen i pristupa mu se na neadekvatan način. Osnov problema nasilnog ponašanja je nedostatak pozitivnih uzora u društvu na kojima bi se deca naučila da budu tolerantna, da poštuju vršnjake i profesore i da probleme rešavaju razgovorom i bez sukoba, ocenjuju stručnjaci i upozoravaju da su pored vaspitanja i roditeljske brige ključne i reforme u obrazovnom sistemu. Stanje u obrazovnim ustanovama kod nas, koje je daleko od idealnog, opterećuje učenike, profesore i roditelje i stvara plodno tle za sukobe i agresivno ponašanje koje neretko prerasta u tuču sa ozbiljnim posledicama, kaže psiholog Tanja Ignjatović. “Mora biti da su odrasli više odgovorni od dece za nasilje kojem su izložena, u kojem žive i koje na kraju krajeva i sami primenjuju prema svojim vršnjacima i prema odraslima. Odrasli moraju da zauzmu nekakav stav jer ovde postoje tri strane – roditelji, nastavnici i deca treba da razgovaraju o tome kako da stvore kulturu uvažavanja, tolerancije, poštovanja, nenasilja što se uči isto kao što se uči i nasilje”, kaže Ignjatovićeva. Đačko doba igra jednu od najznačajnijih uloga u životu deteta jer određuje u kakvu će ličnost odrasti. Zato dečji psihijatar profesor Svetomir Bojanin naglašava da su vanškolske aktivnosti centar društvenog života dece i mladih. “Škola bez vannastavnih aktivnosti je ćelava. To ne sme da postoji i to mora biti u zakonu. Škola bez vannastavne aktivnosti je loša škola. Vannastavna aktivnost je ona što oživotvori ono što učimo u školi”, kaže Bojanin. Profesor Bojanin objašnjava da bi profesori trebalo da sa decom ostvare poseban kontakt koji će im pružiti šansu da spoznaju sebe, a samim tim i druge. U takvom okruženju deci ne bi palo napamet da tuku nastavnike i jedni druge, kaže Bojanin. Ipak, iako nadležni za maloletnu delinkvenciju kažu da su aktivni po pitanju sprečavanja krivičnih dela, predsednik izvršnog odbora Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić upozorava da je potrebno da se država mnogo detaljnije pozabavi ovim problemima. “Država, odnosno zakonodavac koji bi time trebalo da se bavi je potpuno inertan, nezainteresovan i ne postoje službe koje prate nasilje u školama”, kaže Dodićeva. Da bi se izbegli nemili događaji poput tuče u školi Jajinci potrebno je da se dijalog o nasilju uspostavi na najvišem nivou. Uz to, ne treba zaboraviti da ponašanje deteta u velikoj meri zavisi od ponašanja odraslih. Rezultati koje imamo pred sobom ukazuju da bi trebalo da se zapitamo kakav smo model svojoj deci.

Poznati pisac Bernard Šo svojevremeno je rekao da su najlepše stvari u životu ili protivzakonite, ili nemoralne, ili škode zdravlju. Tako je i s pušenjem. Prvi izveštaj o štetnosti duvanskog dima objavljen je sada već daleke 1950. godine u "Britiš medikal žurnalu", a urađen je na osnovu ispitivanja pacijenata koji boluju od karcinoma pluća. Otkrilo se da je pušenje jedan od glavnih faktora rizika koji se nadmoćno izdvojio iznad svih ostalih.  (Dalje)

Duvan najpre deluje na srce (kardio vaskularni sistem), izazivajuci njegov ubrzan I nepravilan rad. On, takode, dovodi do stezanja krvnih sudova, pa dugotrajno uzimanje velikih kolicina moze dovesti do srcanih oboljenja, koja se nekada mogu zavrsiti I smrcu, usred srcanog infrakta.  (Dalje)

Stetnost droge prvenstveno se ogleda u tome sto ona za relativno kratko vreme menja covjeka pretvarajuci ga u nesto sto on nije: U lopova, u begunca od stvarnosti i lazova, kavgadzijom, bolesnika, siledziju, covjekomrsca, asocijalnu I samozivu osobu, obmanjivaca, dusevnog bolesnika, svirepog crnog heroja… (Dalje)

Kliničkim istraživanjima je potvrđeno da je organizam žene mnogo više osetljivo na toksično dejstvo alkohola, nego organizam muškarca. Žene su niže rastom i manje telesne težine, a telo im sadrži više masti čak i ako su mršave.  (Dalje)

Alkohol i estrogen uzajamno utiču jedan na drugog. Estrogen utiče da alkohol lakše apsorbujemo. U isto vreme alkohol utiče na stvaranje estrogena. Alkohol utiče na jače stvaranje estrogena. (Dalje)

Najdrastičnije posledice se ispoljavaju u porodici i tiču se poremećaja u ulozi majke, odnosima prema deci i organizaciji čitave porodice, gde žena u našem društvu i dalje ima presudan uticaj. (Dalje)

Usled prekomerne i dugotrajne upotrebe alkohola, organizam postepeno počinje da popušta, a zdravlje sve više propada.

Javljaju se obolenja unutrašnjih organa: (Dalje)

Imala sam abortus sa 19 godina i danas sam majka dvoje male dece sa muzem koji mi je tada bio decko.Imamo srecan brak i divnu decu.Ali ne prodje ni jedan dan da ne pomislim na malog decaka kojeg sam ubila jer sam smatrala da je to moje pravo.I kada spomenem tu temu suprugu vidim da je i njemu tesko pogotovo sto obozava nasu decu.Danas bih nas decko imao 16 godina.I sto vreme vise prolazi praznina je veca .Psiholoske posledice na nas majke su velike jedne priznaju druge ne ali tuga ostaje.Da sam imala sa kim da se posavetujem u porodici verovatno ne bih uradila zlo koje ce me pratiti celoga zivota.Nisam veliki vernik ali sam svesna da je greh to sto sam uradila.Jedino mi nije jasno ljudi i zena koji brane pravo na abortus a navodno slave krse slave i veliki su vernici.Poznajem dosta ljudi koji jedno govore a drugo rade i tako edukuju buduca pokoljenja.

Šta Biblija kaže o abortusu?


Odgovor: Biblija nigde specifično ne pominje abortus. Međutim, postoji bezbroj stihova u Pismu koji su više nego jasni kakav je Božiji pogled na abortus. Jeremija 1:5 nam kaže da nas Bog poznaje još pre nego što nas je sazdao u utrobi. Psalam 139:13-16 govori o Božijoj ajasno ukazuje na to da Bog smatra da je beba u utrobi podjednako ljudko biće kao i odrasla osoba. Za hrićanina, abortus nije pitanje o kome žena ima pravo da odlučuje. To je pitanje života i smrti jednog ljudskog bića koje je stvoreno na sliku Božiju (Prva Mojsijeva 1:26-27; 9:6). (Dalje)