Najbolji Vicevi Polovni Motori Oglasi Beograd Novak Djokovic Kupi Prodaj Aukcija Kupujem

Hallo Blog - Teme naše svakodnevnice

Rodjeni smo jednaki

muzika — Autor hallo @ 21:05

 

Sergej Cetkovic, Jelena Tomasevic, Sasa Kovacevic, Aleksandra Radovic, Leontina - RODJENI SMO JEDNAKI

 Tebi ruke obe pruzam,
pogledaj me, vidim te.
Ako zelis moju ljubav,
samo reci, molim te.

Ovaj svet je tako mali,
gde god stanem tu si ti.
Mozda nismo to ni znali,
rođeni smo jednaki

Moja stopa tvoju prati,
moja reč je kao tvoja.
Ono sto ti mogu dati,
to je nebo zlatnih boja.

Neka ljubav bude nit sto veze nas,
ova pesma, da li čuje? i moj glas.

Neka ljubav stvori nove svetove,
kad smo zajedno spremni smo za letove.


Principi zdrave ishrane

ishrana — Autor hallo @ 20:47

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. U modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog načina života i stečenih navika, žene i muškarci nisu u mogućnosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno posvetiti ovakvoj ishrani. Mi, koji smo imali sreću da odrastemo sa mamama i bakama koje nisu bile zaposlene, znamo vrednost brižljivog i posvećenog pripremanja svakog obroka... (Dalje)

Posebno vazne namirnice

ishrana — Autor hallo @ 20:38

Integralne žitarice

Čovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno žitarica. Tek je moderna tehnologija i otkriće čeličnih valjaka za preradu pšenice (1830. godine) zamenilo klasične kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje belog brašna. Odbacujući celo zrno i orijentišući se isključivo na beli hleb i peciva savremeno čovečanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne žitarice: raž, heljdu, proso, ječam, ovas (zob), pa čak i kukuruz.... (Dalje)

Zasto bez mesa?

ishrana — Autor hallo @ 20:36

Sve što nas okružuje ima svoju vibraciju i od toga kakvu hranu uzimamo zavisi i funkcionisanje našeg organizma, naše duhovno , mentalno i zdravstveno stanje, naše misli, raspoloženje, osećanja i ponašanje. Hrana koja doprinosi našem dobrom raspoloženju i radosti, pozitivnim mislima, dinamizmu i životnom elanu i unutrašnjem i spoljašnjem miru je hrana biljnog porekla bogata vitaminima i mineralima, zatim, integralne žitarice, bogate ugljenim hidratima, orašasto voće i semenke. Namirnice koje u sebi sadrže previše belančevina i masti, posebno životinjskog porekla, koje se, pre svega, nalaze u mesu i ribi, utiču na usporenost, tromost i lenjost organizma, jer je i sam proces varenja i asimilacije sporiji. Preterano uzimanje ovih namirnica izaziva nervozu, agresiju, depresiju i nemir, naročito ako se konzumira meso koje nije organskog porekla.

Ljudski organizam nije prilagođen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje (želudac i creva) konzumiranju mesa. Nakon uzimanja mesa i prerađevina od mesa u debelom crevu se stvaraju toksične bakterije koje su strane ljudskom organizmu. Ljudi koji konzumiraju uglavnom meso i mesne prerađevine su agresivni, brzo planu, zacrvene se kada se svađaju, netolerantni su i pate od mnogih fizioloških bolesti.

Razlog ovakvog ponašanja jeste i preterana količina adrenalina koja se unosi sa mesom, jer životinja u momentu klanja doživi stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha ostaje u mesu. Savremeno čovečanstvo, načinom života u večitoj žurbi za materijalnim bogatstvima, već je izloženo stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno održanje, tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogoršava postojeće stanje. Pored toga, čim se životinja zakolje dolazi do raspadanja belančevina koje izazivaju truljenje mesa i meso poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji veštačkim materijama (nitriti i nitrati) i što je starije to je više hemikalija potrebno da se dobije sveža, crvenkasta, "prirodna" boja.

Takođe, prilikom tovljenja stočnoj hrani se dodaju hormoni radi bržeg sazrevanja i taj se proces nastavlja i u mesu. Konzumiranjem takvog mesa (posebno junetine) dečji organizam prebrzo fiziološki sazreva, što dovodi do preranog puberteta (galofak generacije), koji nije praćen uporednim psihološkim razvojem. Pored toga, hormoni koji se daju stoci za zaustavljanje polnog nagona utiču na pojavu ranog steriliteta kod mladih.

To znači da meso gajeno na današnjim savremenim farmama predstavlja biološki bezvredno, patološko meso, koje je toksično i veoma štetno za ljudski organizam. Po svojoj biološkoj konstituciji čovek je biljojed, odnosno plodojed i sve što sadrži meso može se nadoknaditi pravilnim izborom i kombinovanjem namirnica. Na primer, po svom sadržaju i kvalitetu belančevina soja (43% belančevina) je neuporedivo kvalitetnija i za ljudski organizam prihvatljivija namiranica. Integralna pšenica, i uopšte žitarice, bogate su belančevinama i ugljenim hidratima i mnogo su hranljivije od mesa. Pored toga, one vežu sve otrove i pročišćavaju creva i organizam se oslobađa svih toksina, a i podmazuju i osvežavaju istrošene zglobove.

Vegetarijanska hrana je bogata vlaknima neophodnim za redovno oslobađanje organizma od otpadnih materija, koje meso ne sadrži, pa se veoma dugo zadržava u telu čoveka (pet dana). Period varenja vegetarijanske hrane je mnogo brži i lakši, jer organizmu nije potrebna dodatna energija, koja ostaje za regeneraciju, fizičke i umne aktivnosti.

Ukoliko ne možete bez mesa. onda meso ne treba jesti više od jednom nedeljno i da po mogućstvu bude organskog porekla. Nikako ne treba uzimati svinjsko meso, za koje je dokazano da ima potpuno isto tkivo kao ljudsko meso. Najmanje štetno za ljudski organizam je jagnjeće meso (zbog blage vibracije koju ima jagnje), konjsko i ćureće meso. Meso obavezno treba konzumirati sa svežim crnim lukom, koji veže otrove i pomaže da se organizam previše ne zagadi uzimanjem mesa.

Prilikom pripremanja mesa preporučuje se da meso odleži u kiselom mleku dva do tri dana i da fermentira i da se nakon toga bez masnoće i bilo kakvih dodataka dinsta u poklopljenoj posudi na svega 60°C. Za ishranu male dece meso treba izmiksati.


Dobro zdravlje i put ka njemu

ishrana — Autor hallo @ 20:34

Savremena medicina je nakon decenija istraživanja ustanovila da je uzrok većine savremenih bolesti upravo hrana koju čovek jede ili ona koju ne jede. Nepravilna ishrana, pre svega, pogrešan izbor i kombinovanje namirnica, u ljudskom organizmu izazivaju procese koji negativno utiču na duhovno i fizičko zdravlje čoveka. Pored toga, mnoge bolesti su izazvane deficitarnom ishranom i nedovoljnim unošenjem neophodnih hranljivih materija, uglavnom vitamina i minerala.

Za normalno funkcionisanje organizma i dobro zdravlje potrebno je uneti više od 60 hranljivih materija: ugljeni hidrati, proteini, masti, vitamini i minerali, voda. Osnovne grupe namirnica u kojima se one nalaze su voće i povrće, hleb i žitarice, mleko i mlečni proizvodi, masnoće, mahunarke.

 

GRUPA NAMIRNICA

HRANLJIVE MATERIJE

OSNOVNA FUNKCIJA

NALAZE SE U

VOĆE I POVRĆE

Ugljeni hidrati, vitamini, minerali

Daju vlakna, energiju,
regulaciju,
zdravu kožu, dobar vid, pomažu kod
zarastanja rana

svom voću i povrću

HLEBI ŽITARICE

Ugljeni hidrati, vitamini, minerali

Obezbeduju energiju i
zdrave nerve

integralnom hlebu, testu, pahuljicama, pirinču, proji

MLEKO I
MLEČNI PROIZVODI

Kalcijum, vitamin A, vitamin D

Rast kostiju, zuba, rad mišića i nerava

mleko, sir, jogurt, kačkavalj, sladoled

MAHUNARKE

Proteini, gvožđe

Izgradnja i obnavljanje
kože, kose, krvi, kostiju, mišića, prenos vitamina

soja, grašak, bob, naut, kikiriki, biljni puteri

 

U potpuno nekorisne, pa čak i štetne namirnice spadaju sva slatka gazirana pića, posebno koka kola, zatim čips, svi veštački slatkiši i slično.

Osnovni problem savremenog čovečanstva u pogledu nepravilne ishrane jeste prekomerno uzimanje šećera, masti i soli, nedovoljno posvećivanje vremena i pažnje pripremanju hrane, posebno kuvanih, kvalitetnih jela od povrća, putem kojih se unose složeni ugljeni hidrati, zanemarivanje i neznanje o vrednosti i neophodnosti unošenja sirove hrane, posebno voća i povrća, konzumiranje belog umesto integralnog brašna, belog šećera umesto prirodnih zaslađivača, nedovoljno uzimanje semenki - badem, orah, lešnik, suncokret, golica, susam, kikiriki. Proizvodnja veštačke hrane, hemizacija i korišćenje pesticida posebno doprinose nastanku i razvoju bolesti modernog vremena.

Masti i masnoće obezbedjuju masne kiseline neophodne za rast i kalorije koje daju energiju našem organizmu. Međutim, preterano uzimanje stvara višak kalorija koji se u organizmu taloži u vidu masti - salo i izazivaju gojaznost, kardiovaskularne probleme, moždani udar i rak.

Važno je znati da je 1 g masnoće = 9 kalorija, i obično se kaže da:

- masnoća na tanjiru ostaje 3 sekunde,

- u ustima 30 sekundi,

- u stomaku 30 minuta,

- u arterijama 30 godina.

Po propisima Svetske zdravstvene organizacije masti u ishrani dece u obdaništima ne smeju da pređu 30%. Kod odraslih, posebno starijih taj procenat bi trebalo da bude sveden na minimum i da se uzima ostala hrana koja obezbeđuje normalno funkcionisanje organizma. Posebno su štetne masti i masnoće životinjskog porekla.

Hrana koja sadrži visok procenat masti: puter, sir, majonez, pomfrit, ulje, pića, punomasno mleko, prelivi za salate, čokolada, sladoled, orasi, slatkiši.

Preporučuje se uzimanje gi -a, pročišćenog putera, biljnih masnoća u umerenim količinama i hrana koja u sebi ne sadrži masti, a organizmu obezbeđuje proteine, energiju i potrebne kalorije: mahunasto povrće, kukuruz, krompir, kupus, šargarepa, paradajz, paprika, jabuke, kruške, pirinač, hleb, integralni špageti, obrano mleko, jogurt.

Pored izbora namirnica važno je i kako se hrana priprema: umesto da se prži i peče na masti i ulju bolje je bariti, kuvati i dinstati na gi -u ili hladno ceđenom ulju, sa malo vode. Jelo će biti zdravije i ukusnije, samo su u pitanju naše navike, svest i odnos prema hrani i sopstvenom organizmu.

Šećeri najbrže proizvode energiju i masnoće, ali ne daju ništa osim toga. To su prosti ugljeni hidrati, koji u organizmu trenutno sagorevaju i ne zadržavaju se dugo, tako da energija kratko traje i ponovo se oseća potreba za hranom i to uglavnom šećerima. Preterane količine utiču na pojavu gojaznosti (jer se višak šećera u organizmu pretvara u mast), zatim, karijesa zuba, visokog krvnog pritiska, dovodi do uništavanja kalcijuma (invalidnost i deformiteti) i ostalih bolesti.

1 g šećera = 4 kalorije. Da bi se sprečilo preterano uzimanje šećera treba izbegavati slatkiše, konzervirano voće, sladoled, žele, čokoladu i kremove, puding, kolače, preterano slatke pite i testa. Umesto toga treba se opredeliti za sveže voće (pre obroka), nezaslađene prirodne sokove i prirodne nezasladjene kompote i džemove. Veoma je važno smanjiti količinu šećera u receptima i potpuno izbaciti beli šećer. Kao zamenu koristiti malteks (ječmeni slad), prirodni med, sušeno voće, (grožđe, šljive, smokve, kajsije, urme), rogač i smeđi šećer ili žuti šećer.

Posebno je važno osvestiti i izbegavati hranu koja u sebi sadrži "skriveni šećer", a to su, pre svega, gazirana slatka pića sa koka kolom na prvom mestu, zatim, čokoladno mleko, kremovi, bonbone, razna peciva, pite i slično.

Preterano uzimanje šećera dovodi do neravnoteže u organizmu, tromosti, bezvoljnosti i stalne potrebe da se šećer uzme u što većoj količini. So reguliše količinu tečnosti u organizmu, tačnije, u i oko ćelija.

So treba uzimati u umerenoj količini, ne više od 3 g dnevno. Preporučuje se uzimanje soja sosa, morske ili himalajske soli.

Preterane količine soli izazivaju povišen krvni pritisak, šlog, srčane probleme, bolesti bubrega i oticanje čitavog organizma, jer so vezuje vodu.

Sva prirodna hrana u sebi sadrži određenu količinu soli i ako se priprema na pravilan način zadržava i so i minerale i vitamine. Zbog toga jelima nije potrebno dodavati veće količine soli. Pored toga, so se u skrivenom obliku nalazi u mnogim prerađevinama, tako da treba voditi računa da se i na taj način uzima određena količina soli. Skriveni izvori soli su: supa u kocki, začini, gotovi prelivi za jela, kiseli krastavci i ostala turšija, masline, slana peciva, puter od kikirikija, soda bikarbona, prašak za pecivo, lekovi.

Da bi se izbeglo preterano uzimanje soli potrebno je navići organizam na manje količine, tako da sam reguliše potrebe, a čovek će naučiti da uživa u manje slanoj hrani. Smanjiti dodavanje soli prilikom pripremanja hrane, na minimum smanjiti upotrebu gotovih i polugotovih jela i hrane, smanjiti količine začina, sira, koristiti sirove namirnice ili zamrznuto povrće, koje u sebi već sadrži soli i minerale.

 


Idealna tezina

ishrana — Autor hallo @ 20:32

Idealna težina i potrošnja kalorija

Za održavanje dobrog raspoloženja, aktivnosti, kreativnosti i posebno zdravlja, neophodno je da se uspostavi idealna telesna težina. Prosečne dnevne potrebe hrane za umereno aktivne osobe izražene u kalorijama iznose:

ŽENE

Godine starosti

Kalorije dnevno

11 - 14

15 - 22

23 - 50

51 i više

2.400

2.100

2.000

1.800

 

MUŠKARCI

Godine starosti

Kalorije dnevno

11 - 14

15 - 22

23 - 50

51 i više

2.800

3.000

2.700

2.400

 

Optimalna težina - idealna težina održava se, pre svega, pravilnom ishranom - sa manje kalorija, a više hranljivih materija; zatim aktivnim fizičkim vežbanjem - sport i rekreacija: gimnastika, brza šetnja, plivanje, trčanje, vožnja bicikla, planinarenje; uzimanjem hrane svesno, u vreme obroka, kad je organizam gladan (treba jesti polako i svaki zalogaj sažvakati 30 puta); uzimanjem umerenih količina hrane, onoliko koliko je telu dovoljno (bez dodatnog sipanja); uzimanjem dovoljne količine vode, čajeva, prirodnih sokova, da bi organizam uvek imao potrebnu količinu tečnosti u ćelijama; opštim pozitivnim stavom o sebi i okruženju - mislite o sebi pozitivno, gledajte u budućnost sa optimizmom, jer mi smo ti koji kreiramo svoj život, svojim svesnim izborom, svojim mislima, osećanjima, recima i delima.

Preporučuje se da se višak kilograma gubi postepeno i da se izbegava striktna dijeta, koja nema trajniji efekat, već dovodi do trenutnog gubitka kilograma i izgladnjivanja organizma. Prelaskom na normalnu ishranu izgubljeni kilogrami se veoma brzo nadoknađuju– takozvani jojo efekat, što dovodi do stresa i depresije.

Dijete koje sadrže manje od 800 kalorija dnevno mogu imati ozbiljne posledice na zdravlje: hormonski poremećaji, neplodnost, gubitak kose, promene na koži, kamen u bubregu i drugo. Takođe, nedostatak hrane tokom sprovodenja dijete utiče na nervni sistem i moždane ćelije, što može dovesti i do ozbiljnijih psiholoških poremećaja, posebno kod mladih.

Smatra se da je uravnoteženi gubitak težine od 0,7 kg nedeljno bezbedan za organizam. Ukoliko se dnevno potroši 500 kalorija više nego što se unese u organizam gubi se 0,45 kg nedeljno, a za to nam nije potrebna dijeta, već malo više aktivnosti, sporta, kretanja i kontrolisana ishrana. Jer, masnoće organizma - salo koriste se kao izvor energije (potrošnja) samo kada hrana koja se jede obezbeđuje manje kalorija nego što je organizmu potrebno. Izmenom režima ishrane i prelaskom na manje kaloričnu hranu (voće i povrće, integralne žitarice, semenke) pomažemo organizmu da se bez iscrpljujuće dijete oslobodi viška kilograma.

 


Proizvodi za genocid!

ishrana — Autor hallo @ 20:31

Poznato je da jedna kompanija može da proizvodi tri kategorije istog proizvoda:

Prvu – za domaće potrebe (u toj industrijski razvijenoj zemlji), drugu - za izvoz i druge razvijene zemlje i treću – za izvoz za zemlje u razvoju.

Bez svake sumnje ovoj poslednjoj kategoriji pripada 80 % proizvoda za ishranu. A kada su u pitanju medikamenti koje izvoze Severna Amerika i zemlje zapadne Evrope u zemlje istočne Evrope, zemlje u razvoju, kao i mnoge zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike taj procenat je – 90%.

Nedavno su časopisi “Vils Nuvel” (Francuska), i “Džemahitli” (Engleska) u potpunoj saglasnosti sa stavom OUN za hranu i kontrolu životnih namirnica obelodanili da neke zapadne firme proširuju proizvodnju i izvoz u “neke zemlje” - kancerogenih proizvoda.

Proizvodnja takvih proizvoda ubrzanim tempom razvija se u preduzećima tih firmi na Bahamima, Kipru, Filipinima, Malti, Puertoriku, Senegalu, Izraelu, Australiji i Manili, ali takodje i u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tako su SOLE i margarini proizvedeni u Holandiji i Nemačkoj a distribuirani u zemlje u razvoju i istočnu Evropu konzervisani emulgatorom koji izaziva rak, a označeni na pakovanju simbolom E-330. Ti proizvodi su inače zabranjeni za distribuciju i realizaciju prodaje u zemljama članicama organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Zabranjeni su za upotrebu u elitnim regionima sledeći konzervansi:

1. Izazivači zloćudnih tumora: E 105, E 121, E 123, E 125, E 126, E 130, E 142, E 152, E 210, E 213-217, E 240, E 330, E 477.

2. Izazivači oboljenja želudačnog i crevnog trakta: E 221-226, E 320-322, E 338-341, E 407, E 450, E 461-466.

3. Alergeni: E 230-232, E 239, E 311-313.

4. Izazivači bolesti jetre i bubrega: E 171-173, E 320, E 322.

 

SPISAK MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE

(koji se koriste za konzerviranje i ulepšavanje izgleda i ukusa prehrambenih proizvoda)

 

E 102 - opasan

E 216 - izazivač raka

E 103 - zabranjen

E 217 - izazivač raka

E 104 - sumnjiv

E 221 - poremećaj creva

E 105 - zabranjen

E 222 - poremećaj creva

E 110 - opasan

E 223 - poremećaj creva

E 111 - zabranjen

E 224 - poremećaj creva

E 120 - opasan

E 226 - štetan za kožu

E 121 - zabranjen

E 231 - štetan za kožu

E 122 - sumnjiv

E 232 - štetan za kožu

E 123 - VEOMA OPASAN !!!

E 241 - sumnjiv

E 124 - opasan

E 250 - premećaj pritiska

E 125 - zabranjen

E 251 - premećaj pritiska

E 126 - zabranjen

E 311 - izaziva osip

E 127 - opasan

E 312 - izaziva osip

E 130 - zabranjen

E 320 - holesterol

E 131 - izazivač raka

E 322 - poremećaj želuca

E 141 - sumnjiv

E 339 - poremećaj želuca

E 142 - izazivač raka

E 340 - poremećaj želuca

E 171 - sumnjiv

E 341 - poremećaj želuca

E 173 - sumnjiv

E 407 - poremećaj creva

E 180 - sumnjiv

E 450 - poremećaj želuca

E 210 - izazivač raka

E 461 - poremećaj želuca

E 211 - izazivač raka

E 462 - poremećaj želuca

E 212 - izazivač raka

E 463 - poremećaj želuca

E 213 - izazivač raka

E 465 - poremećaj želuca

E 215 - izazivač raka

E 466 - poremećaj želuca

 


Brza hrana-brza smrt!

ishrana — Autor hallo @ 20:29

U anglosaksonskim školskim dvorištima, vladaju nedisciplina, kriminal, nasilje. Prošle godine je zbog ubistva u SAD uhapšeno preko 2.500 mladih ispod osamnaest godina. Nasilje nad učiteljima i obračunavanje medju učenicima poraslo je za 25 odsto u odnosu na prošlu godinu. U Velikoj Britaniji su psiholozi Michael Bulton i Piter Smith, sa univerziteta Pefild, posle jednog obimnog istraživanja, došli do zaključka da je školska populacija podeljena na dve po veličini iste grupe: prvu sačinjavaju prepotentne kavgadžije, a drugu njihove žrtve.

Nikome još nije u potpunosti jasno zbog čega je nastao ovaj fenomen. Kao glavni krivci navode se popustljivost, zlostavljanje u porodici, kapitalizam, droga i televizija. Sve veći broj naučnika je, medjutim, ubedjen da razlog ovog problema ne treba tražiti samo u društvu ili moralu, već i u pogrešnoj ishrani modernog čoveka. Naime, mladi ljudi se hrane uglavnom samo hranom zvanom “smeće” (junk food): hamburgerima, prženim krompirićima, konzervama i industrijskim slatkišima, što sve obilno zalivaju Koka Kolom i ostalim sličnim gaziranim bezalkoholnim bućkurišima.

Kalifornijski kriminolog, Stiven Shentaler, obavio je u roku od 10 godina više od osam stotina istraživana po američkim zatvorima i popravnim domovima. On je drastično menjao ishranu zatvorenika i domaca: Umesto gaziranih, sintetičkih pića uveo je voćne sokove, smanjio je procenat šećera, povećao procenat vitamina B i minerala, kao što su magnezijum, aluminijum i merkurijum. Rezultati njegovog eksperimenta su bili do te mere ubedljivi da su jednom ubici na sudu u San Francisku priznali smanjenu uračunljivost zbog preteranog uživanja “Junk Food” ishrane.

Ovu hipotezu zagovaraju i mnogi drugi ugledni naučnici: Charls Patrik Eving, sa državnog univerziteta u Njujorku, jedan od najeminentnijih američkih psihologa, govorio je na tu temu u svom izveštaju, na nedavno održanom kongresu Američkog psihološkog udruženja: “Ne može se osporiti da su za nasilje medju mladima krivi i faktori nasilje u porodici, droga i siromaštvo. Medjutim, ishrana je verovatno najvažniji uzrok”.

Po mišljenju Petera Manshfielda, veštačka hrana koja se zasniva na šećeru, hemijskim bojama i aditivima utiče na minimum deset odsto mladog britanskog stanovništva.

Na drugoj strani Pacifika, japanski naučnik Nisamara Šinija, došao je, kroz višegodišnja istraživanja, do još poraznijih saznanja. Svoje nalaze objavio je u bestseleru pod nazivom “41 godina života”. Toliki, prosečni vek, po Šiniju, garantuje potošnja hrane zvana “smeće” i odgovarajučih hemijsko-sintetičkih napitaka. Samo dvadeset odsto potrošača instant hrane ima šansu da preživi kritičnu granicu proseka i poživi još desetak godina. Napuštanje tradicionalne japanske ishrane – ribe, školjke, rakovi, sveže povrće i dosta pirinča – izazvalo je drastičan porast rane smrtnosti od srčanih i kanceroznih oboljenja.

Takodje drastično raste stopa obolelih od dijabetesa. Svedoči takodje Šimao iz “Anti-Tuberkuloznog Udruženja”: Po prvi put počinjemo da utvrdjujemo dijabetes kod velikog broja maloletnika, prouzrokovan velikom potrošnjom šećera. Danas čak nailazimo na decu sa proteinskom anemijom.

 


Nepravilna ishrana i bolesti

ishrana — Autor hallo @ 20:26

Pored stresa, sa kojim se savremeno čovečanstvo suočava već decenijama, jedan od osnovnih uzroka pojave izuzetno velikog broja bolesti jeste, pre svega, nepravilna ishrana.

Među najrasprostranjenije bolesti modernog doba su: (Dalje)

Nasilje u porodici

Hronika — Autor hallo @ 18:50

 

Iako su zlostavljanje i nasilje u porodici jedan od hitnijih drustvenih problema naseg vremena, vecina drustva  jos uvek smatra ovu krizu privatnom stvari. Zlostavljanim zenama  cesto savetuju da se trude da postanu bolje supruge.

Ne samo da crkva zanemaruje zlostavljanje vec cesto to cine i ljudi medicinske profesije. U svom studiranju zlostavljanja, Evan Stark i Ann Flitcraft su dosli do zakljucka da od milion zena koje su zatrazile medicinsku pomoc zbog povreda koje su im naneli muzevi ili momci sa kojima su se zabavljale, doktori su na ispravan nacin identifikovali povrede kao rezultat zlostavljanja samo u cetiri posto slucajeva. Cesto zlostavljanje dece i nasilje u porodici idu jedno sa drugim...  (Dalje)

Stop nasilju u skolama!

Hronika — Autor hallo @ 18:15

 STOP NASILJU!!!

 

NIJE U KOMSILUKU, NE DESAVA SE NEKOM DRUGOM, VEC NAMA!!!

Slučaj sedamnaestogodišnjeg srednjoškolca Đ.V. iz Novog Sada, kome je teško nastradalo srce nakon tuče za vreme školskog odmora i još uvek se nalazi u komi, po ko zna koji put je aktuelizovalo temu na žalost veoma prisutnog vršnjačkog nasilja u školama.

Prosvetni radnici u Srednjoj elektrotehničkoj školi “Mihajlo Pupin” u Novom Sadu, potpuno su svesni ovog problema. Direktor škole Milan Vukobrat priznaje da su i nasilje i delinkvencija poznati u srednjim školama i da su postali gotovo svakodnevica:

“Najveće poteškoće po srednjim školama imaju učenici prvog razreda, zato što je to za njih velika promena sredine iz koje su došli. Oni predstavljaju i najlakšu žrtvu za maloletne kriminalce koji ih sačekuju obično u prostoru oko školske zgrade, na povratku, kada oni popodne idu kući. Sačekuju ih u nekim mračnim uglovima, na ćoškovima ili parkovima i otimaju novac, džeparac, mobilne telefone i slično.”

Profesorica Aleksandra Duđak, koja je i koordinatorka Đačkog parlamenta, ukazuje da je nasilje postalo prihvatljiv oblik ponašanja, uprkos tome što se u školama sprovode projekti nenasilne komunikacije:

“Učenici su svaki dan u kontaktu sa nasiljem i nasilje je postalo jedan prihvatljiv način ponašanja, na žalost. Zato što nasilje imaju i kod kuće, gledaju ga u medijima, nasilje je na ulici...”

Predsednik Đačkog parlamenta Đorđe Lukač posebno je razočaran što niko od učenika nije priskočio u pomoć, iako su znali da dečak ima bolesno srce. A učenik Jovan Karadžić kaže:

“Ja u stvari ne bi želeo vama da dužim: ovaj izolovani slučaj i nije tako izolovan u celom gradu.”

Srednja elektrotehnička škola “Mihajlo Pupin” ima i kamere za nadzor učenika, ima privatno obezbeđenje, kao i dežurne nastavnike i u zgradi i u školskom dvorištu. Ali, kao što reče jedan kolega, takve metode sprečavanja nasilja ipak isuviše podsećaju na zatvorske. A rešenje je, kako je navela i profesorica Duđak, jedino u izradi nacionalne strategije za sprečavanje vršnjačkog nasilja. Na potezu su, dakle, političari, koji takođe imaju decu.


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»
Glavna strana
.
.
.
Korisni linkovi:
.