Hallo Blog - Teme naše svakodnevnice

Свако зачето дете има право да настави свој тек започети живот. Немојте га у томе спречити. Немате право да зауставите његов лет.

Замислите како би свет изгледао у црно-белом оквиру, без оних боја које са собом доносе децa долазећи на овај свет. Шта би било када би несталe све оне боје плаве и ружичасте, шарене боје калеидоскопа, када би нестали звуци музчиких кутијица, шапат успаванки, када би престали да верујемо да су чуда могућа и да бајке понекад личе на стварност? Како би сабласни били паркови без љуљашки, дани без дечијег смеха? Какав би то био језиви звук тишине, звук у коме нема малених корака?

Ви будуће маме можда данас размишљате о свом још нерођеном детету. Налазите се између одлуке „за“ и „против“, а то је одлука између живота и смрти. Можете ли поднети страшни терет кајања, ако се одлучите против? Можда још не чујете откуцаје бебиног срца, али оно куца и заједно са откуцајима вашег срца чезне за љубављу, топлином, нежношћу и животом. Одлучите се за живот, јер, живот је светиња!

Размишљајући о своме детињству увек ми се враћају чудесне боје калеидоскопа. Тај скуп предивних кристала који се прелива у безброј дугиних боја творећи сваки пут нову, другачију слику. Тај круг који се окреће, претварајући цветне вртове у звезде и обрнуто. Гледајући га, много година касније, он ме поново враћа у детињство са једнаким усхићењем и подесећа ме на живот, тај дар од Бога, ту предивну лепоту, сваки пут другачију и нову у свом постојању. Боје калеидоскопа су боје дечијих снова, дечије душе, оне дивне невиности и чистоте. Немојте никада одбацити шансу да уђете у дечији свет, свет неизмерне лепоте и љубави. Немојте пропустити шансу да деца уђу у ваш свет и учине га лепшим, бољим и срећнијим.

У Србији данас, неосетно и подмукло, почиње да влада једна страшна болест и зове се „бела куга“. Рађајући децу, стварајући нови живот, чини се један велики корак ка спасу народа српског, за његов биолошки опстанак, јер бела куга прети да са географске карте избрише читав један народ. Учинимо нешто за опстанак народа српског у име својих славних предака и будућих славних потомака. Учинимо један корак да се поново роде неки славни и знаменити Срби попут Николе Тесле. Његова мама, рађајући га, није могла ни наслутити колико је генијалан његов ум. Свет пре Николе Тесле имао је много мање светлости и он је задужио читаво човечанство. Сада се са поносом можемо дивити том генијалном Србину.

Данашња статистика говори да се годишње уради 200000 абортуса у Србији. Сваке године нестане двеста хиљада српске деце која никада неће угледати свет. Последице таквих одлука су страшне по српски народ и по српске мајке. Таква одлука коштаће их касније, када прођу године које ће им донети само дане бесмисла, самоће, туге и бесциљности. Одбацујући дете, свака мајка би требало да зна да одбацује свог најбољег друга, свог пријатеља у будућим годинама живота, свој ослонац у старости и болести и светлост свога живота. А светлост најбоље препознају они који живе у тами. У окрутности своје самоће. У страхоти свог туробног живота, без звукова и боја, чекајући да им случајни пролазник закуца на врата. Бити мајка и васпитавати своје дете – то је света дужност. Породица је стуб на коме почива једна држава и рушећи тај стуб, урушава се и темељ саме државе.

Порука светих отаца је: „Ако љубав сејеш, љубав ћеш и жњети“. Зато, све будуће маме, окрените се светлости, окрените се љубави, окрените се животу.