Hallo Blog - Teme naše svakodnevnice

Stanovao je u mojoj zgradi

Gledala sam ga ispod oka kad je prolazio, nikad nije pogledao ni u mom pravcu.

Utrčala bih u kuću, satima se gledala pred ogledalom  misleći zašto me ne primećuje.

Tog dana sam srela drugaricu. Zastale smo u hodniku zgrade i počele one naše večite priče. Jednog trenutka sam joj se požalila što živim u XXI veku

-Volela bih da sam u zamku, da mi vitez dodje pod prozore i zapeva serenadu.

-Ti si šašava. Ko još peva serenade? Možda sa društvom na klupi i da zapeva, ali serenada...

-Znam, ali ja tako želim...

Te večeri sam rano legla, sutradan me je čekalo milion obaveza. Mesec se kupao izmedju oblaka i solitera, trava se zelenila posle obilne kiše prethodnih dana. Sve je mirisalo na šumu, tajanstvenost noći nisu prekidali ni zvuci velegrada.

I onda neki šum pod prozorom, neko se saplete o klupu...i začuše se zvuci gitare. Prvo nekoliko akorda, pa sve snažnije. Sakrila sam se iza zavese, otvorila širom terasu.

            On!

Pecao je neku pesmu, gledao prema mojim prozorima...ja sam drhtala kao jasika na vetru.

Kome li peva?

I polako reči su se šunjale prema meni, glas mu je postajao sve jači i začu se ima AnaM...

Priznajem, komšije su poludele, počeli su da se deru na njega, da ga gadjaju  uvelim cvećem, sigurno su iskoristilipriliku da bace smeće kroz prozor, ali ja ništa nisam čula. Izašla sam na terasu mahnula mu rukom i bila najsrećnija na svetu.

On se nasmešio, pokazivao mi nešto rukama i poslao poljubac

Sutradan me je čekao pred zgradom.

-Nisam se usudjivao da ti pridjem, mislio sam da ćeš me odbiti ako ne nadjem pravi način

Od tog dana smo zajedno. Čini mi se da više ne hodam...letim od sreće...

 

Slozicete se, da je clanak izuzetan, i ovo je nesto sto se bas retko moze videti. Autorka ovog fantasticnog clanka, AnaM, vas poziva da joj se pridruzite u piskaranju ovako lepih i pozitivni stvari!

Verujem, da svako od nas ima neku svoju lepu pricu. Nismo svi tuzni, prevareni, ostavljeni, razocarani, svako ima neku svoju pricu iskrene ljubavi!

Prijavite vas clanak na:  halloportal@gmail.com

Autor, naravno nasa AnaM!

Uf što mi danas nedostaješ.
Moje usne te jutros nisu dotakle. Mislila sam da ćemo kasnije...
Više nikad neću ništa ostaviti za kasnije. Bez tebe sam slaba, nervozna, ne mogu da radim, ne umem da živim bez tebe.
Kako sam uopšte živela bez tebe ikad?
Kad sam te toliko zavolela?
Tvoja vrelina me privlači. Dodir na usnama. Neke prijateljice, kažu, ma, ja volim hladno. Hladno? Ako nemam tvoju vrelinu, tvoju slast, tvoju strast,  kako ću razbuktati svoju?
Što te želim sad.... želim te više od ičega.... Usne su mi suve, želim da ih dotakneš...
Nema te, a ja osećam tvoj miris... ne  neću... ne želim to... hoću da budem jača. Zašto me progoni tvoj miris i u snovima?
Sedela sam u kafiću, bez tebe. To nije to. Srkućem neki sok, a u meni plamti želja za tobom.
Volim kako me opuštaš, činiš srećnom, nikad mi te nije dosta, nikad...

Nema na svetu ništa kao ti. Sve sam probala. Da odem ne znam kud, opet je uzalud. Neka bude šta hoće. Osećam sreća je blizu, imaću te. Neka svi kažu da sam slaba, ali idem da stavim vodu i popiću te, slatka moja ljubavi, u jednom dahu, dotaknuću te, jezikom probati, usnama poljubiti, osetiti kako me greje tvoja vrelina, znam zajecaću od uživanja, uvek sam te volela više nego što sam želela uf... stiže... moj koktelcic....