Hallo Blog - Teme naše svakodnevnice

Prastajte slepi, gluvi, stari, prognani, bolesni, usamljeni… Prastajte nesrecni…Oprostite za pesmu koju je tuga mozda zauvek zarobila u vasim srcima. Pesmu o ljubavi, mladosti, zivotu. Prastajte, jer je danas moje srce peva!
Prognani, ja imam svoj dom i u njemu kutiju sa dve velike drvene zvezde. Na jednoj je glagoljicom napisano “sreca”, na drugoj “tuga”. Usnim li lep san, ujutru izvucem jednu. Ako je “sreca”, ostvarice se…A onda ustajem i cesljam dugu kosu. Volim kada mi meko pada na vrat. Pravim grimase u ogledalu. Tako se sama zabavljam… Na starom gramofonu, stara ploca i pesma o “zivotu obicnog tempa”… Majka je odavno ustala. Zorom je opet zagledala moje lice misleci da spavam. Osecam miris njene kreme, jutarnjeg caja i supe od persuna. I otac je poranio. Oblaku crne kafe saopstava svoje misli vise snevan, nego budan. Brat spava grleci jastuk. Kuca odise slatkim mirom. Sunce se radja…
Ima neceg divnog u mojoj kuci! Neceg carobnog u zivotu u njoj!… Kada izadjem napolje na sebi osecam poglede prozora, ulaznih vrata i stubova! Prastajte, Prognani.
Slepi, Sunce se radja, ja gledam u njega. Oci me bole od bljestave svetlosti, ali ne skidam pogled. Trazim. Ja trazim reci da kazem toj ogromnoj zvezdi koliko je lepa danas, koliko mi je slicna danas, koliko je volim danas… A na trenutak mi se ucini da ona ne postoji, da je to, ustvari, kovceg pun zlata koje isijava. Jedan zrak, jedan dukat. Onda se trgnem i rasirim prste. Saku mi obliva toplina. Grabim jedan dukat i stavljam ga u levi dzep… Slepi, danas je i prolece doslo sa tim Suncem. Doneli su mi bokore jagorcevina i divljih zumbula. Uberem poneki cvet i sednem na meku travu. Slobodnim dlanom pritiskam vlaznu zemlju i upirem pogled u tek olistale krosnje…
Ima neceg divog u pogledu na prolece i Sunce! Kada se popnem na najmanje drvo pomislim da sam kraljica! Ima neceg carobnog u pogledu na moje kraljevstvo! Prastajte, Slepi.
Gluvi, upirem pogled u olistale krosnje uzalud trazeci najlepsu pticu. Svaka je lepa. Cujem cvrkut i svaki put drugaciju pesmu… I zvizdim. Ja zvizdim ne bih li im na
njihovom jeziku otpevala svoje stihove… Gluvi, cujem i lavez pasa koji pozdravljaju Sunce, sapat tresnje u mom dvoristu! Cujem i krik ljubavi koji se otet iz srca zaljubljenih, prolama vazduhom…
Oprostite, Gluvi, jer ima neceg divnog u ovoj melodiji, u ovom zivotu koji plese slusajuci je!…
A prastajte mi i Bolesni i Stari, sto cujem krike ljubavi koju je ogromna snaga mladosti nasla u obicnim stvarima! U mirisu kreme, supi od persuna i vlaznoj zemlji… Prastajte usamljeni sto jedan putnik nosi ruzu za mene…
Naposletku, oprostaj od vas trazim, Mrtvi, jer ima neceg divnog u tome sto se zivi!…

Ovu lepu i poucnu pricu nam je poslao, Igi. Mi mu se ovom prilikom zahvaljujemo, na ovako lepim tekstovima! Prijavite i vi vasu pricu: halloportal@gmail.com

Na prekretnici, za prave vrednosti ili za anti vrednosti, evo sta nas ceka na ulicama naseg glavnog grada. Pitam se samo sta ovaj vid "slobode", donosi dobro i pozitivno nasem drustvu?

Шетњи је, упркос киши и неповољном времену присуствовало око 2500 људи који су у потпуном миру, уз звуке песама за децу прошетали од храма до Калемегдана и посведочили своју веру у једну лепшу и племенитију будућност Србије.

Овој мирној поворци придружили су се многи наши суграђани који су са нескривеним симпатијама пратили младе родитеље са децом како приказују најбољу страну Србије.

Бројне познате личности потпомогле су шетњу својим доласком. С друге стране, улога полиције се свела само на регулисање саобраћаја у измењеним условима, што такође говори о карактеру Породичне шетње.

На Калемегдану, песници су се дружили са децом, рецитујући песме, док је један део шетача искористио шансу да обиђе зоо врт по упола мањој цени.

Још једном се искрено захваљујемо свима који су пружили подршку Породичној шетњи, као и упорним шетачима који су упркос неповољним условима допринели да ова племенита идеја успе.

Информативна служба Српског сабора Двери