Kako se izboriti sa nasiljem u skolama???
ALARMANTNO!!!
Nasilje u školama, bilo fizičko, psihičko ili emocionalno, preti da postane svakodnevna pojava sa kojom se suočavaju učenici, profesori i roditelji. O tome uostalom svedoči i nedavni incident u osnovnoj školi Jajinci kada su se dve vršnjakinje potukle ispred škole. Forum beogradskih osnovnih škola pokrenuo je inicijativu za rešavanje ovog sve češćeg problema koji je u velikoj meri zapostavljen i pristupa mu se na neadekvatan način. Osnov problema nasilnog ponašanja je nedostatak pozitivnih uzora u društvu na kojima bi se deca naučila da budu tolerantna, da poštuju vršnjake i profesore i da probleme rešavaju razgovorom i bez sukoba, ocenjuju stručnjaci i upozoravaju da su pored vaspitanja i roditeljske brige ključne i reforme u obrazovnom sistemu. Stanje u obrazovnim ustanovama kod nas, koje je daleko od idealnog, opterećuje učenike, profesore i roditelje i stvara plodno tle za sukobe i agresivno ponašanje koje neretko prerasta u tuču sa ozbiljnim posledicama, kaže psiholog Tanja Ignjatović. “Mora biti da su odrasli više odgovorni od dece za nasilje kojem su izložena, u kojem žive i koje na kraju krajeva i sami primenjuju prema svojim vršnjacima i prema odraslima. Odrasli moraju da zauzmu nekakav stav jer ovde postoje tri strane – roditelji, nastavnici i deca treba da razgovaraju o tome kako da stvore kulturu uvažavanja, tolerancije, poštovanja, nenasilja što se uči isto kao što se uči i nasilje”, kaže Ignjatovićeva. Đačko doba igra jednu od najznačajnijih uloga u životu deteta jer određuje u kakvu će ličnost odrasti. Zato dečji psihijatar profesor Svetomir Bojanin naglašava da su vanškolske aktivnosti centar društvenog života dece i mladih. “Škola bez vannastavnih aktivnosti je ćelava. To ne sme da postoji i to mora biti u zakonu. Škola bez vannastavne aktivnosti je loša škola. Vannastavna aktivnost je ona što oživotvori ono što učimo u školi”, kaže Bojanin. Profesor Bojanin objašnjava da bi profesori trebalo da sa decom ostvare poseban kontakt koji će im pružiti šansu da spoznaju sebe, a samim tim i druge. U takvom okruženju deci ne bi palo napamet da tuku nastavnike i jedni druge, kaže Bojanin. Ipak, iako nadležni za maloletnu delinkvenciju kažu da su aktivni po pitanju sprečavanja krivičnih dela, predsednik izvršnog odbora Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić upozorava da je potrebno da se država mnogo detaljnije pozabavi ovim problemima. “Država, odnosno zakonodavac koji bi time trebalo da se bavi je potpuno inertan, nezainteresovan i ne postoje službe koje prate nasilje u školama”, kaže Dodićeva. Da bi se izbegli nemili događaji poput tuče u školi Jajinci potrebno je da se dijalog o nasilju uspostavi na najvišem nivou. Uz to, ne treba zaboraviti da ponašanje deteta u velikoj meri zavisi od ponašanja odraslih. Rezultati koje imamo pred sobom ukazuju da bi trebalo da se zapitamo kakav smo model svojoj deci.