Hallo Blog - Teme naše svakodnevnice

 STOP NASILJU!!!

NIJE U KOMSILUKU, NE DESAVA SE NEKOM DRUGOM, VEC NAMA!!!

Slučaj sedamnaestogodišnjeg srednjoškolca Đ.V. iz Novog Sada, kome je teško nastradalo srce nakon tuče za vreme školskog odmora i još uvek se nalazi u komi, po ko zna koji put je aktuelizovalo temu na žalost veoma prisutnog vršnjačkog nasilja u školama.

Prosvetni radnici u Srednjoj elektrotehničkoj školi “Mihajlo Pupin” u Novom Sadu, potpuno su svesni ovog problema. Direktor škole Milan Vukobrat priznaje da su i nasilje i delinkvencija poznati u srednjim školama i da su postali gotovo svakodnevica:

“Najveće poteškoće po srednjim školama imaju učenici prvog razreda, zato što je to za njih velika promena sredine iz koje su došli. Oni predstavljaju i najlakšu žrtvu za maloletne kriminalce koji ih sačekuju obično u prostoru oko školske zgrade, na povratku, kada oni popodne idu kući. Sačekuju ih u nekim mračnim uglovima, na ćoškovima ili parkovima i otimaju novac, džeparac, mobilne telefone i slično.”

Profesorica Aleksandra Duđak, koja je i koordinatorka Đačkog parlamenta, ukazuje da je nasilje postalo prihvatljiv oblik ponašanja, uprkos tome što se u školama sprovode projekti nenasilne komunikacije:

“Učenici su svaki dan u kontaktu sa nasiljem i nasilje je postalo jedan prihvatljiv način ponašanja, na žalost. Zato što nasilje imaju i kod kuće, gledaju ga u medijima, nasilje je na ulici...”

Predsednik Đačkog parlamenta Đorđe Lukač posebno je razočaran što niko od učenika nije priskočio u pomoć, iako su znali da dečak ima bolesno srce. A učenik Jovan Karadžić kaže:

“Ja u stvari ne bi želeo vama da dužim: ovaj izolovani slučaj i nije tako izolovan u celom gradu.”

Srednja elektrotehnička škola “Mihajlo Pupin” ima i kamere za nadzor učenika, ima privatno obezbeđenje, kao i dežurne nastavnike i u zgradi i u školskom dvorištu. Ali, kao što reče jedan kolega, takve metode sprečavanja nasilja ipak isuviše podsećaju na zatvorske. A rešenje je, kako je navela i profesorica Duđak, jedino u izradi nacionalne strategije za sprečavanje vršnjačkog nasilja. Na potezu su, dakle, političari, koji takođe imaju decu.

 SPRECIMO NASILJE!!!

ALARMANTNO!!!

Nasilje u školama, bilo fizičko, psihičko ili emocionalno, preti da postane svakodnevna pojava sa kojom se suočavaju učenici, profesori i roditelji. O tome uostalom svedoči i nedavni incident u osnovnoj školi Jajinci kada su se dve vršnjakinje potukle ispred škole. Forum beogradskih osnovnih škola pokrenuo je inicijativu za rešavanje ovog sve češćeg problema koji je u velikoj meri zapostavljen i pristupa mu se na neadekvatan način. Osnov problema nasilnog ponašanja je nedostatak pozitivnih uzora u društvu na kojima bi se deca naučila da budu tolerantna, da poštuju vršnjake i profesore i da probleme rešavaju razgovorom i bez sukoba, ocenjuju stručnjaci i upozoravaju da su pored vaspitanja i roditeljske brige ključne i reforme u obrazovnom sistemu. Stanje u obrazovnim ustanovama kod nas, koje je daleko od idealnog, opterećuje učenike, profesore i roditelje i stvara plodno tle za sukobe i agresivno ponašanje koje neretko prerasta u tuču sa ozbiljnim posledicama, kaže psiholog Tanja Ignjatović. “Mora biti da su odrasli više odgovorni od dece za nasilje kojem su izložena, u kojem žive i koje na kraju krajeva i sami primenjuju prema svojim vršnjacima i prema odraslima. Odrasli moraju da zauzmu nekakav stav jer ovde postoje tri strane – roditelji, nastavnici i deca treba da razgovaraju o tome kako da stvore kulturu uvažavanja, tolerancije, poštovanja, nenasilja što se uči isto kao što se uči i nasilje”, kaže Ignjatovićeva. Đačko doba igra jednu od najznačajnijih uloga u životu deteta jer određuje u kakvu će ličnost odrasti. Zato dečji psihijatar profesor Svetomir Bojanin naglašava da su vanškolske aktivnosti centar društvenog života dece i mladih. “Škola bez vannastavnih aktivnosti je ćelava. To ne sme da postoji i to mora biti u zakonu. Škola bez vannastavne aktivnosti je loša škola. Vannastavna aktivnost je ona što oživotvori ono što učimo u školi”, kaže Bojanin. Profesor Bojanin objašnjava da bi profesori trebalo da sa decom ostvare poseban kontakt koji će im pružiti šansu da spoznaju sebe, a samim tim i druge. U takvom okruženju deci ne bi palo napamet da tuku nastavnike i jedni druge, kaže Bojanin. Ipak, iako nadležni za maloletnu delinkvenciju kažu da su aktivni po pitanju sprečavanja krivičnih dela, predsednik izvršnog odbora Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić upozorava da je potrebno da se država mnogo detaljnije pozabavi ovim problemima. “Država, odnosno zakonodavac koji bi time trebalo da se bavi je potpuno inertan, nezainteresovan i ne postoje službe koje prate nasilje u školama”, kaže Dodićeva. Da bi se izbegli nemili događaji poput tuče u školi Jajinci potrebno je da se dijalog o nasilju uspostavi na najvišem nivou. Uz to, ne treba zaboraviti da ponašanje deteta u velikoj meri zavisi od ponašanja odraslih. Rezultati koje imamo pred sobom ukazuju da bi trebalo da se zapitamo kakav smo model svojoj deci.